Školska ekskurzija: Novi Sad

Učenici 1. razreda gimnazije išli su na ekskurziju u Novi Sad. Na sledećem linku odgledajte video kroz koji je Arsen prikazao kako su se proveli, ali iz ugla učenika, a u nastavku pročitajte tekst koji su napisale Jasmin, Asja i Ana. Bravo deco!

Стигли смо у Нови Сад у среду 19. априла у преподневним сатима. За почетак путовања посетили смо Петроварадинску тврђаву. Након тога, посетили смо ликовну изложбу „Прилично (не)обична француско-српска веза“ у Галерији Матице српске. Прошли смо Дунавским парком на путу до Музеја присаједињења, и посетили изложбу посвећену Првом и Другом светском рату. Неколико пута током дана имали смо прилику да сами прошетамо и откривамо град.

Запутили смо се у Српско народно позориште у Новом Саду на представу „Тартиф”. Позориште је у великој, модерној, белој згради усред града. Када смо стигли, тамо је већ било окупљено много људи. Када смо ушли у салу, дочекала нас је госпођа која је непомично лежала на софи. Сцена је била врло једноставна: софа је била једини комад намештаја. Одједном, госпођа је почела да комуницира са публиком, причајући нам своју причу док је постављала питања, па чак и давала примедбе онима који су каснили (укључујући неке од наших ученика…). Када смо се уверили да је прича заиста почела, уронили смо у њен садржај. Наредна два сата била су пуна акције, емоција, помало хаотична и свакако пријатно изненађење. Чак и они који су рекли да „не разумеју суштину представе“ признали су да је била веома интересантна. Након тога, отишли смо у град на вечеру (и размењивали мишљења о представи и тумачили је). Затим смо се вратили у хотел.

Следећег дана, после укусног хотелског доручка, аутобусом смо кренули до Сремских Карловаца, малог туристичког места удаљеног 10 км од Новог Сада. Прошетали смо од станице до центра, где нас је срдачно дочекао туристички водич. Одвела нас је до Богословије Светог Арсенија, где нам се придружио ученик из ове школе, и до Саборне цркве Светог Николе. Главни трг у селу био је пун група ђака из српских школа који су такође били на излетима. Након обиласка центра овог шармантног села, упутили смо се у Карловачку гимназију.

Ово је прва српска гимназија основана је 1791. године. Кроз њу прошле многе познате српске личности као што су: Мика Антић, Бранко Радичевић, Јован Цвијић и многи други. Данас је то филолошка гимназија у којој можете изучавати више од десет језика, укључујући и француски. Срдачно нас је дочекало неколико ученика који су нам причали о школи од њеног настанка до данас. Затим смо посетили школску библиотеку која нас је одушевила својом архитектуром и богатом колекцијом старих и драгоцених књига.

После средње школе кренули смо на Стражилово. На само десетак минута вожње од Сремских Карловаца налази се брдо које краси готово нетакнута природа. Коначни циљ био је гроб Бранка Радичевића, познатог српског песника који је чак једну од својих песама (Ђачки растанак) посветио овом месту у коме је провео ђачке дане. Како се споменик налази на врху брда, уследила је кратка, али напорна шетња до њега. Са врха, поглед на величанствене сремске пределе у којима смо уживали око пола сата жељно ишчекујући долазак две наставнице, одузимао је дах. У повратку киша је покушала да нас заустави, али нисмо одустајали (иако и нисмо имали превише избора на врху брда усред ничега). Пошто смо посетили и Манастир Крушедол, ушли смо у аутобус приближили се крају нашег кратког, али забавног путовања.