U okviru protokola o saradnji uspostavljenog između Francuske škole u Beogradu i Prve kragujevačke gimnazije, učenici 2. razreda gimnazije (1e) prisustvovali su obeležavanju godišnjice u pratnji gospođe Šure, direktorke naše škole,, i dva nastavnika organizatora, gospođe Potić i gospodina Bonolasa. Razmena između škola je redovna, ali ove godine, na insistiranje gđe Anke Dedović, otputovali smo upravo na dan obeležavanja masakra počinjenog 21. oktobra 1941. godine, na Veliki školski čas. Ova godišnjica je za gimnaziju posebno značajna budući da je među žrtvama bio veliki broj učenika i nastavnika. Na ovaj svečani događaj; koji se obeležava na nacionalnom nivou kroz dolazak političkih lidera iz zemlje, kao i predstavnika nekih stranih ambasada, i koji se direktno prenosi na svim nacionalnim televizijama; pozvane su i druge srednje škole u Srbiji. Ovo je omogućilo i susret gospođe Šure sa ostalim direktorima srednjih škola u srbiji Sa kojima imamo potokol o saradnji. Cilj saradnje između Francuske škole u Beogradu i ovih škola pre svega je revitalizovanje nastave francuskog jezika, posebno unutar bilingvalnih odeljenja.
Veliki školski čas svake godine predstavi po jednu odvojenu epizodu streljenja koje koje se dogodilo. Masakr su počinili nacisti, nakon srpske pobune protiv nemačke okupacije u regionu. Ovoga puta evocirana je i inscenirana priča o dečaku koga su Nemci brutalno izveli iz porodične kuće, vodeći ga u znak odmazde sa ostalim žrtvama, kako bi na taj način nadoknadili smrt nemačkih vojnika tokom ove pobune. Dečakova majka je pomislila da su došli po njenog sina da bi ga silu poveli na ra rad, a u žurbi mu nisu dali vremena ni da obuje cipele! Ali, kada se saznala vest o masakru koji se upravo dogodio, majka je otišla da proveri da li je među žrtvama i njen sin; i, nažalost, prepoznala ga je po bosim nogama. Time je ova tragedija intenzivirana. Teatralizacija majčinske drame ove godine je pojačana paralelnom scenom, jadikovkom crne rode koja se nadvila nad osnovnu scenu, a koja je takođe izgubila mlade. Budući da samo crna roda može pevati, čuli smo neprekidni rodin jauk koji je, nadvivši se nad scenu masakra, pratio predstavu u kojoj su učestvovali i učenici Prve kragujevačke gimnazije.
Koncepcija predstave i scena osmišljene su veoma dobro i omogućile su iznova dirljivo i veoma simbolično insceniranje tragičnog trenutka srpske istorije, tim pre što se nad tlom Evrope ponovo nadvijaju stari ratni demoni koji su više puta uništili vrednosti humanosti i tolerancije u ime glupih ubilačkih ideologija.
Pogledajte video na sledećem linku.