Razredna veća

Razredni odbor, kojim predsedava načelnik školske ustanove ili njegov zastupnik, sastaje se najmanje tri puta u toku godine. Na njemu se raspravlja o nastavno-pedagoškim pitanjima bitnim za odvijanje života i rada u razredu, konkretno o uslovima i načinima organizacije ličnog rada učenika. Razredni odbor sačinjavaju razredni profesori, glavni savetnik, dva delegata učenika i dva predstavnika roditelja učenika. Za obavljanje poverenog im mandata na različitim instancama, predstavnicima roditelja učenika dostavlja se ista dokumentacija kao i svim ostalim članovima. Svaki predstavnik roditelja učenika mora biti sposoban da podnese izveštaj o radu na sednicama razrednog odbora kojima je prisustvovao, u skladu sa uslovima izveštavanja definisanim u dogovoru sa načelnikom ustanove.

 

Nekoliko dodatnih pravila / principa:

  • Razredni odbor nije nikakva sudnica niti mesto za poravnavanje računa,a ponajmanje za iznošenje eventualnih žalbi na rad  nastavnog osoblja.
  • U slučaju posebnih problema iz nekog nastavnog predmeta, to pitanje treba, po mogućstvu, rešiti van razrednog odbora, na sastanku sa datim profesorom.
  • Sednice razrednog odbora nisu otvorene za javnost.
  • Članovi razrednog odbora obavezuju se na čuvanje poverljivosti i iznošenja podataka u vezi sa raspravama i ličnim/individualnim informacijama iznetim na sastancima.   
  • Roditelji prisutni na sastancima zastupaju naravno i svoje kolege, odnosno roditelje sve ostale dece, a ne isključivo svoje dete (odnosno svoju decu). Prema tome, treba da se uzdrže od intervencija i insistiranja na pitanjima koja se tiču isključivo njihovog deteta.  

 

Način odvijanja sastanaka razrednog odbora u Francuskoj školi u Beogradu (EFB)

  • Direktor (ili njegov zastupnik) predsedava razrednim odborom, koji vodi razredni starešina.
  • Razredni odbor raspravlja o nastavno-pedagoškim pitanjima bitnim za odvijanje života i rada u razredu, konkretno o uslovima i načinima organizacije ličnog rada učenika.
  • Odbor analizira tok školovanja svakog od učenika, kako bi mogao da mu dâ odgovarajuće smernice za bolji rad i izbor usmerenja. 
  • Na sastancima se ne raspravlja, niti je to u nadležnosti razrednog odbora, o pitanjima u vezi sa opštim funkcionisanjem školske ustanove (npr.: o školskoj menzi, transportu, parkingu…).
  • Kratko predstavljanje nastavno-pedagoškog tima.
  • Razredni starešina govori o predmetu koji on predaje i sačinjava kratak rezime na osnovu ocena i utisaka koje je prikupio od svojih kolega.
  • «Krug oko stola»: svaki od profesora izlaže svoja zapažanja i izveštava o načinu rada razreda na njegovom predmetu.
  • Roditelji i delegati učenika iznose sažeta pitanja koja su eventualno prikupili od ostalih roditelja (o upitnicima, zajedničkoj pripremi dopunske nastave,…); eventualna pitanja/odgovori.
  • Pregled stanja za svakog učenika ponaosob («Slučaj po slučaj»).
  • Razredni starešina predložiće za svakog učenika u razredu jednu opštu napomenu/ocenu koja će biti uneta u izveštaj sa ocenama. Može se zatražiti da se pomenuta napomena odnosno opisna ocena po potrebi dopuni ili formuliše na drugi način.
  • Zastupnici učenika i roditelja sve vreme učestvuju i mogu da intervenišu tokom čitave sednice razrednog odbora.
  • Rezultati rada učenika predstavljaju se putem video-bima.

 

Sankcije u vidu „Opomene“ koje se odnose na rad ili ponašanje učenika:

  • Cirkularnim dopisom br. 2000-105 od 11.07.2000., koji se odnosi na organizaciju disciplinskih mera i postupaka u koledžima i gimnazijama, utvrđeno je da: «Izuzev konačnog izbacivanja iz škole, svaka sankcija se nakon godinu dana automatski briše iz dosijea učenika.»  Prema tome, opomene upućene zbog lošeg rada i/ili lošeg vladanja nekih učenika neće biti unete u završni izveštaj o ocenama. Međutim, sankcije tog tipa mogu u svakom slučaju da budu predložene na razrednom odboru. U takvom slučaju, porodica učenika će pismenim putem biti obaveštena o sankcijama i pozvana na sastanak sa razrednim starešinom i/ili načelnikom ustanove. Izveštaj o ocenama učenika će biti zadržan i uručen porodici učenika prilikom tog sastanka.
  • Razredni odbori u martu mesecu: u razredima u kojima se vrši izbor usmerenja, dakle u 3. i 2. razredu (odnosno 1. i 2. razredu srednje škole po školskom sistemu u Srbiji), razredni odbor daje svoje mišljenje o privremenim željama koje su izneli učenici i njihove porodice. Ovo mišljenje treba da omogući, u slučaju potrebe, uspostavljanje faze dijaloga, a prvenstveno ima za cilj da podstakne reakciju učenika dok je još vreme. U završnom razredu (4. razred srednje škole po školskom sistemu u Srbiji), odbor daje svoje mišljenje o namerama učenika u vezi sa daljim smerom školovanja, konkretno njihovim željama iznetim na APB-u (digitalnoj aplikaciji post-maturskog portala).
  • Razredni odbor u drugom polugodištu (junu mesecu) – Odluka o usmerenju i mišljenje razrednog odbora. Podsećanje: odluku o usmerenju (u 3. i 2. razredu (odnosno 1. i 2. razredu srednje škole po školskom sistemu u Srbiji), odnosno prelasku u viši razred (6. razred), donosi načelnik školske ustanove na osnovu mišljenja razrednog odbora*. U završnom razredu (4. razred srednje škole po školskom sistemu u Srbiji), razredni odbor daje svoje mišljenje o školskoj knjižici koja se odnosi na maturski ispit (Baccalauréat). U 3. razredu (1. razred srednje škole po školskom sistemu u Srbiji), knjižica o savladanom gradivu kojom se potvrđuje polaganje osnova zajedničkog ciklusa obrazovanja dostavlja se porodici učenika, zajedno sa izveštajem sa ocenama poslednjeg tromesečja ili polugodišta.
  • Po završetku sastanka razrednog odbora, predstavnici roditelja koji to žele pozivaju se da sastave kratak izveštaj u kojem će biti navedeni opšti podaci (bez posebnih napomena…), a koji će biti dostavljen direktoru škole radi slanja roditeljima zajedno sa izveštajima o ocenama (u okviru predviđenih rokova za dostavljanje) i/ili putem Intranet-a.    

 

* U slučaju neslaganja, porodica ima pravo žalbe na odluku.